Pink Panter

U ovom savremenom rimejku filma iz 1968. godine, inspektor Clouseau (Steve Martin) dobije najvažniji zadatak u karijeri: rešiti ubistvo fudbalskog trenera i pronaći veliki ružičasti dijamant koji je nekada pripadao ubijenom. Nejasnoće u vezi sa tim zašto je za taj slučaj izabran jedan od najsmotanijih detektiva, objašnjava nam njegov šef, inspektor Dreyfus (Kevin Kline). On, naime, ima plan da se domogne ordena časti i smislio je savršen scenario: najvažniji slučaj će dodeliti najvećoj šeprtlji koja će privući pažnju novinara, kako bi  Dreyfus u ključnom trenutku uskočio, osramotio ga, rešio zločin i na kraju - dobio željeni orden. Međutim, Clouseau uz pomoć pomoćnika Pontona (Jean Reno) i verne sekretarice Nicole (Emily Mortimer), praveći grešku za greškom i služeći se prepredenim metodama uništavanja ključnih dokaza, ipak uspeva da reši zločin od nacionalne važnosti. Među njegove urnebesne metode spada i maltretiranje nevinih ljudi, menjanje naglasaka, vređanje žrtava i slabost prema lepim ženama. Ovoga puta zainteresuje ga prelepa Xania (Beyoncé Knowles), pevačica i verenica brutalno ubijenog fudbalskog trenera.

Ovaj film od početka bio osuđen na propast. Naime, radi se o najpopularnijem komičnom serijalu svih vremena, čiju je režiju potpisivao kultni Blake Edwards, dok je neponovljivog inspektora Clouseoua oživio legendarni Peter Sellers. Bilo je za očekivati da će se netko u suvremenom Hollywoodu odlučiti na ovaj korak, ali vjerojatno su svi umiješani od početka znali da će njihov rad biti promatran kroz dvostruku prizmu. I doista, nema kritičara koji nije napisao da je ovaj film lošiji od originala te da je Steve Martin blijeda sjena Petera Sellersa. Sve to, naravno, stoji, ali kada se te usporedbe maknu u stranu, ostaje ipak gledljiva komedijica koja će sasvim pristojno zabaviti manje zahtjevne gledatelje.